Pčelarstvo u Podgorini: Nikad sladje proleće

Prema istraživanjima pčele su jedina bića koja nisu nosioci nikakvih patogena. Dodajući informaciju da svaka treća kašika hrane zavisi od oprašivanja kojeg nema bez pčela, već na početku ove priče  se može zaključiti da je Albert Ajnštajn bio  u pravu kada je rekao da ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.

Na teritoriji opštine Osečina ima oko 80 registrovanih pčelinjaka. Sve je više mladih ljudi koji pre svega iz ljubavi i hobija počinju da uzgajaju najvažnija bića na svetu.

Nakon nekoliko godina lošeg prinosa, pčelari iz Podgorine su imali nikad sladje proleće.

Iako je u našem kraju teško odrediti kod koga je med sladji i ukusniji, odlučili smo da nam nešto više o samom pčelarstvu, uslovima gajenja pčela i isplativosti bavljenja ovim poslom kaze jedan iskusan pčelar i jedan mladi bračni par.

Boško Petrović iz sela Belotić, pčelarstrvom se bavi  25 godina. U ovom poslu, za koji kaže da treba dosta ljubavi i pažnje, povremenu pomoć mu pruža sin Đorđe, dok je unuka Emilija za sada samo veliki obožavalac pčelinjih proizvoda.

„Pčelarstvom se bavim od 1998.godine kada sam krenuo sa jednim društvom. Kasnije je to prešlo u strast i ljubav. Med je jedna od retkih namirnica koja sadrži gotovo sve sastojke neophodne za očuvanje celokupnog zdravlja – vitamine, minerale, enzime, antioksidanse i vodu. Istraživanja u Japanu govore da su pčelari koji se bave proizvodnjom meda i imaju pčelinjake bili zaštićeni od korone. Pored meda bavim se proizvodnjom propolisa, polenovog praha koji je izuzetno dobar proizvod, zatim proizvodnjom matica nešto za sebe, nešto za drugare i članove udruženja. Ovogodišnji prinosi su izuzetno visoki i kreću se od 20-30 kg po društvu.  Osnovna biljka za proizvodnju meda u Zapadnoj Srbiji je bagrem a ova godina je izuzetno rodna i bagrem je dobro medio. Prinos meda zavisi od mnogo čega-od toga kako su društva pripremljena, jer moraju biti u najjačoj snazi u vreme cvetanja bagrema a tako i od vremenskih prilika. Kod nas  je problematično u dolini što bagrem ove godine zbog smrzavanja nije medio do 300 m nadmorske visine, tako da su moje pčele išle do 2 km u daljinu, ali i pored toga imao sam izuzetno  dopre prinose. Dnevni unosi su bili čak i po 7 kg. Dobijeni beli bagremov med je visokog kvaliteta i veoma je tražen na svetskom tržištu”, rekao nam je Boško.

Sobzirom na poziciju ovog pčelinjaka i uslove  rada po rečima našeg sagovornika ovaj med je izuzetnog kvaliteta. Nakon  prvog vrcanja dobija se med koji  čini 95 % čist bagrem. Nakon vrcanja bagremovog, sledi prikupljanje livadskog, od lipe, kupine, maline i drugih biljaka.

O isplativosti bavljenja pčelarstvom saznali smo da su potrebna velika ulaganja, kako finansijska tako i ljudska. Pčele moraju da se neguju, hrane i održavaju bez obzira na to kakav prinos bude. Poslednje 4 godine nije bilo prinosa.

“Prošle godine 90% pčelara nije vrcalo med kao ni poslednje tri godine. Što se tiče nas stacionarnih mi smo tu gde jesmo. Seleći pčelari imaju po nekoliko paša, sele se. Kod nas već deset godina nema tog šumskog meda-mednjikovac. On je izuzetan, javlja se na nekih sedam godina, međutim već deset godina ga nema, to je neki crn med, izuzetno gust i veoma zdrav za ljude. Za pčele je problematičan jer preko zime ne mogu da ga svare, i dobija se u malim količinama, tako da je veoma cenjen i tražen na tržištu. Što se tiče cene meda zahvaljujući Savezu pčelarske organizacije Srbije  koja je u saradnji sa Vladom RS napravila u kragujevačkoj Rači pogon za preradu meda, cena je veća za duplo. Sklapajući ugovor sa njima-Dobra pčelarska praksa koji podrazumeva da se proizvodnja meda, lečenje, ishrana i drugo radi u kontrolisani uslovima u pisanoj formi, Taj med je 20-30 %  skuplji od konvencionalnog meda”,

Mladi bračni par Jelena i Aleksandar Nikolić iz sela Ostružanj bave se pčelarstvom tek četiri godine. Ovo je prva godina da su imali veće prinose. Odluku o bavljenju pčelarstvom doneli su zbog zajedničke velike ljubavi prema prirodi.

Kao predsednik pčelarskog udruženja Pera Jovanović Komirićanac, Aleksanadar je istakao značaj opštinskih sredstava kojima se pomažu udruženja sa teritorije opštine. Takođe, značajne su i subvencije koje opština daje za nabavku opreme za pčelare.

„Što se tiče cene meda, prošlogodišnja cena je bila rekordna. Ako bi cena i ove godine bila ista ili približna sa ovim prinosima svi bi bili zadovoljni i pčelarstvo bi doživelo ekspanziju. Imamo stalne kupce a i kroz učešće na Sajmu šljiva u Osečini i Sajmu meda u Loznici, najviše meda se proda u mešavinama sa raznim suvim voćem, zatim djumbir u medu, polen i propolis u medu, kapi propolisa, suvi propolis i drugo.

„Najveći rizik po pčelarstvo predstavlja nesavesno prskanje pesticidima. Ljudi nisu svesni  značaja pčela u poljoprivredi. U rano proleće najveću korist imaju poljoprivrednici a pčelari tek nakon cvetanja bagrema, a najviše su ugroženi prskanjem. Takođe, veliki problem predstavljaju i nagle klimatske promene, koje prouzrokuju kasne prolećne mrazeve i na taj način dovedu do izmrzavanja kako cveta voćnih kultura tako i najznačajnije medonoše-bagrema“, istakao je Aleksanadar.

Na osnovu razgovora sa našim pčelarima zaključili smo da bi imali prinose potrebno je dosta rada a ljubav je jedino što opravdava ovaj rad.

Из серијала Живот сељака у Подгорини. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Check Also

Zapalila se deponija u Belotiću: požar nastao usled visokih temperatura

Prema prvim informacijama požar na nesanitarnoj deponiji u selu Belotoć juče oko 16h nastao je …

Leave a Reply

Your email address will not be published.