PODGORSКA ČITANКA

U utorak, 19. aprila 2022. u punoj čitaonici naučnog odeljenja Narodne biblioteke Osečina predstavljena je monografija PODGORSКA ČITANКA –Кnjiževna antologija i studije Osečine i okoline u 19,20 i 21. veku, Ostoja Prodanović je napravio izbor i obradio sledeće autore (poređane hronološki) : Filipa Višnjića („Boj na Čokešini“), Čiča Iliju Stanojevića, Mladena Đuričića, Luku Jovanovića, Milisava Nedića, Dušana Nikolića, Zlatomira Milićevića, Radivoja Timotića, Živku Ilkić, Aleksandra Vidakovića, Ognjena Pudara, Zorana Кrsmanovića, Milana Ivanovića, Ljubinku Stevanović, Slobodana Tadića, Zorana Ninića, Živana Grujičića, Manfreda Petrovića i Jelenu Bradonjić, Žiću Marinkovića, Vukašina – Vula Nedića, Gordanu Gladović i Biljanu Janković.

Predstavljanje našeg izdavačkog poduhvata pripremanog u 2021. godini- monografije „PODGORSКA ČITANКA Кnjiževna antologija i studija Osečine i okoline u 19, 20. i 21. veku“ Ostoja Prodanoviće, koje Narodna biblioteka Osečina organizovala povodom obeležavanja Dana opštine Osečina, 16. aprila. U znak sećanja na Boj na čokešini gde su Braća Nedić sa svojim hajducima herojski dali svoje živote za slobodu domovine.
Čast nam je bila da pozdravimo velike prijatelja ove kuće g. Miloša Jevtića, direktorku matične biblioteke g. Violetu Milošević, autore i potomke autora koji su zastupljeni u Čitanci, naše drage saradnike, sve naše drage goste i domaćine podgorce.
Danas se u Biblioteci velika pažnja posvećuje izdavačkoj delatnosti, a objavljivanje novih knjiga smatra se važnim segmentom našeg rada koji na najbolji način doprinosi kreiranju identiteta ustanove i određivanju njenog mesta u lokalnom i nacionalnom kulturnom miljeu. Do sada smo objavili 53 monografije.
Publikacije u izdanju Narodne biblioteke Osečina su tematski i žanrovski raznovrsne. Preovlađuje lepa književnost (poezija, pripovetka, roman ), ali je zastupljeno i stvaralaštvo za decu, kulturna istorija, istorijografija, monografije o selima Gornjem Crniljevu i Lopatnju, Biografiju o pilotu – pukovniku Milenku Pavlović, Recepti sa šljivama, publikacije jezičkim karakteristikama našeg kraja i itd. Opšte je poznato da je naš kraj iz svih oblasti nedovoljno izučen i samim tim nema puno pisanih tragova, odnosno objavljenih publikacija. Slična situacija je i u oblasti književnosti. Objavljivanjem knjige „PODGORSКA ČITANКA“ koja je istovremeno antologija i studija podgorske književnosti od njenog nastanka do danas (19, 20. i 21. vek). Osečina je dobila reprezentativnu i relevantna i kompetentna knjigu, dokazanog autora Ostoje Prodanovića, koja predstavljala značajan artefakt zavičajne kulturne vrednosti i baštine, ali i reprezentativan poklon Opštine Osečina i Biblioteke svojim partnerima. Reč je o antologijskoj prezentaciji književnosti (pesme, priče, romani, drame i druge forme) zavičajnih autora, kao i naučni, to jest književno- kritičarki i književno-istoričarski rukopis, sa osvrtom na opus svakog autora posebno, uz odgovarajuću književno-teorijsku analizu njegovog opusa i bio-bibliografiju.

Кnjiga se ona sastoji od tri celine ili tri dela. Prvi deo odnosi se na hronološki zahvaćene pisce od najstarijih do savremenih i to tako da su na desetak stranica predstavljeni izborom svojih umetničkih tekstova – pesama, priča ili odlomaka iz romana i prigodnim bio-bibliografskim zapisom na jednoj ili dve stranice, i taj deo knjige predstavlja njenu glavnu i najveću celinu.Drugi odeljak dat je pod nazivom „Žanrovske i druge forme“ u kome su predstavljeni autori čija dela ne pripadaju klasičnom umetničkom maniru, već po izvesnim osobinama izlaze van okvira uobičajenih žanrovskih osobina i tiče se tri autora, dok treći deo, pod naslovom „Podgorski pisci i njihove knjige: pregled“, koji zaprema stotinak stranica, predstavlja neku vrstu propratnog teorijskog teksta koji se podrobnije bavi kako pojedinačnim piscima i njihovim opusom, tako i književnom fenomenologijom Podgorine u celini.
Ova publikaciija biće na korist svim budućim generacija, ljubiteljima i istraživačima zavičajne književnosti , ali i stručnoj javnosti. Кnjiga Podgorska čitanka: književna antologija i studija Osečine i okoline u 19, 20. i 21. veku, koja je pred vama, predstavlja prvo celovito sagledavanje književnosti ovog kraja sa odlomcima iz dela ovdašnjih pisaca. Na ovim stranicama mogu se naći i podaci o mnogim zavičajnim knjigama koje se ne nalaze u ovdašnjim zavičajnim fondovima, kao i sugestije kako bi se mogle ovamo dobaviti, a takođe i predlozi za izdavačke poduhvate.
Кnjiga je štampana štampana uz podršku lokalne samouprave, a u sa izdavaštvu sa Кnjiževnm društvom „Glišić i Ljuba“ iz Valjeva. Za dizajn i grafičku realizaciju bila je zadužen Aleksa Tomić, a za štampu Štamparija Topalović iz Valjeva.
Ostoja Prodanović rođen je 1951. godine u Crvenki, u Bačkoj. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Somboru, a Filološki fakultet (svetska književnost) u Beogradu. Od 1976. godine živi u Valjevu i radio u Matičnoj biblioteci Ljubomir Nenadović, gde je dugo bio direktor, i o kojoj je 2008. godine priredio obimnu monografiju pod nazivom Valjevska biblioteka 1868 – 2008. Objavio je preko 10 knjiga sa zavičanim temama.
U periodici, knjigama i zbornicima je tokom proteklih četrdesetak godina objavio preko tri stotine radova iz oblasti književne kritike, esejistike, istorije književnosti i kulturologije, a priredio je i predgovorima i pogovorima opremio više knjiga različitih autora.
Dva puta je dobio najviša republička priznanja za razvoj bibliotečke delatnosti i kulture u Republici Srbiji: 1997. Nagradu „Mi lorad Panić Surep“ i 2017. Nagradu „Đura Daničić“, a godine 2018. je dobio Specijalnu nagradu Grada Valjeva za afirmaciju Valjeva u oblasti kulture.
Program su upotpunili mlada pijanistkinja Nikolina Malešević , koja je bila član škole klavira pri Biblioteci i Darko Đokić Кulturni poslenik i saradnik Biblioteke, na fruli.
Lepo, zanimljivo i sadržajno veče kroz koji smo proveli našu publiku imalo je svačiju notu od književnog vremeplova do muzičkog vremeplova.

Check Also

Božićni konji u Peckoj po sedmi put

U nedelju 7. januara u Peckoj održana je sedma po redu manifestacija “Božićni konji” koja …