Dan za prirodnog graditelja brana

“Kako je Zeleni savet naše Opštine na svom prvom sastanku dao otvorenu mogućnost za mnoštvo ,,ekoloških” problema i rešenja, među njima se našao i dabar, kao (ne)pravedno osuđen za svoje graditeljske sposobnosti.

Razlog zbog kog naši meštani na ovog najkrupnijeg glodara Evrope gledaju kao na veliku štetočinu, leži u tome što dabrove brane menjaju nivo vode u reci koja potom plavi okolne parcele. Sa njih će se dabrovi rado poslužiti i kukuruzom, koji će iskoristiti kao gradivni materijal.


Zeleni savet se složio da će najkompetentnije mišljenje čuti od doktora bioloških nauka, koji je i doktorirao na temi dabrova, Duška Ćirovića, vanrednog profesora Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prof. Duško Ćirović je i prisustvovao poslednjem sastanku Zelenog saveta, održanom 18.6.2021., sa idejama i rešenjima koji bi nas doveli do mogućeg suživota sa ovim neobičnim stvorenjima, u kojem nijedna strana ne bi ,,izvukla deblji kraj”.

Neke od važnih informacija, pored zanimljivih činjenica o životu dabra, bile su i te da je reč o vrsti zaštićenoj Zakonom, te je za njeno uznemiravanje i ubijanje zaprećena kazna od 300.000 dinara. U slučaju nanošenja štete meštanima, od strane dabra, na teren izlaze ekološki inspektor ili šumar, kako bi ta šteta bila procenjena. Ponuđena rešenja su jednostavno postavljanje cevi koje bi regulisale nivo vode u dabrovim ,,mini-jezerima”, kao i ograđivanje zemljišnih poseda u visini od jednog metra, a dužini u posed ne dužoj od 20 metara, jer iz svojih bezbedonosnih razloga, dabar neće ići daleko od vode, a opet pomenutu visinu ne može preći.
Nakon sastanka, sa profesorom su u obilazak reke Jadar, krenuli članovi Zelnog saveta, Željko Grujičić i Jasmina Perić. Kako su ove životinje ljubitelji mraka, nisu uočene, ali su zato pronađeni tragovi i dokazi da su definitivno stanovnici naše Opštine. Dalja saradnja sa pomenutim prirodnjakom biće nastavljena kao i praćenje ovih krznenih odomaćenih gostiju.

Saznali smo da je reč o izuzetno vrednoj i teritorijalnoj životinji, koja se čak fizički obračunava sa uljezima, tj. drugim dabrovima, uzimajući u usta pruteve kojima će neželjeni gost biti oteran. Takođe će roditelji oterati i svoje potomke, male dabrove, kada dostignu određenu zrelost. Teritorijalnost pokazuju stacioniranjem na svaka dva kilometra uzvodno, što znači da će se brane pravilno uočavati na pomenutoj distanci. Do pre 100 godina, dabar je bio prirodni stanovnik reka Srbije, da bi ga ljudi potpuno istrebili. Reintrodukovan je u Zasavici, 2004. god., odakle se polako širi u staništa koje je davno naseljavao”.

Jasmina Perić,

prof. biologije i član Zelenog saveta Opštine Osečina

Check Also

Marija Obradović: MDULS će pomoći da se nastave radovi na dogradnji i rekonstrukciji sportskog centra (VIDEO)