Kiša golova pred odlazak u zimski san: Osečina ubedljivo savladala Mladost iz  Prnjavora za kraj odlične polusezone

Pune tribine, euforija, golovi, slavlje, pobeda – svi izveštaji sa utakmica OFK Osečine počinju da liče jedan na drugi. Stiče se utisak da je ova pobeda od 4:1 nešto uobičajeno. Naši momci odlično su otvorili meč, opsada protivničkog gola počela je od prvog sudijskog zvižduka. Nije se dugo čekalo na prvi pogodak. Iz situacije iz koje su svi očekivali centaršut, štoper našeg tima Dušan Deljanin šutem kao iz katapulta, gotovo iz mrtvog ugla, postiže eurogol.

Popularni Deda još jednom je pokazao da je vrhunsko pojačanje koje pravi razliku. Gosti nisu imali kuda, imali su nepovoljan rezultat i morali su da igraju otvorenije, ali to je samo donelo više prostora za naše momke. Nizale su se šanse. Prvo je pokušao Nedeljković, zatim Pavić, ali nije bilo promene rezultata, a onda na scenu stupa Miljković koji sjajnim pasom stvara situaciju “dva na nula” za Nedeljkovića koji prosleđuje loptu Stanišiću da je ubaci u praznu mrežu gostiju i duplira prednost.

Nakon tog gola došlo je do pada ritma, zbog mnogobrojnih prekida i žustre igre. Do kraj poluvremena bilo je posla i za golmana domaćih. Mladi Jovan Savić, “bonus” naše ekipe sprečio je promenu rezultata i pokazao da iskusniji prezimenjak Đorđe može da bude spokojan jer ima pravog naslednika na golu. Drugo poluvreme počelo je baš tom izmenom Savić za Savića,a mlađi je ispraćen aplauzom i ovacijama navijača. Drugo poluvreme nije donelo ništa novo.

Domaći su napadali, stvarali prilike i samo je bilo pitanje vremena kad će pasti sledeći gol. Čekalo se do sredine poluvremena, Stanišić je pokušao da uputi oštar centaršut na 5 metara, koji je bio izblokiran i rikošet je završio u golu. Nisu se time zadovoljili naši igrači pa su šanse nastavile da se nižu i iz jedne od njih Nedeljković upućuje udarac i nakon odbitka lopta završava u golu. Do kraja meča utakmica je izgledala kao prijateljska, ušli su igrači koji nisu imali mnogo minuta ove sezone, igralo se opušteno i iz takve igre došao je utešni gol gostiju.

Šesta pobeda u sezoni, rekordnih 20 bodova u zoni, četvrto mesto na tabeli, 22 postignuta gola, druga najefikasnija ekipa u ligi. Apetiti rastu iz utakmice u utakmicu.

Malo ko je na početku sezone imao bilo kakva očekivanja od naših momaka. Nakon prošlosezonskog plasmana u viši rang mnogi su bili skeptični i govorili o grčevitoj borbi za opstanak u nikad izjednačenijoj kolubarsko-mačvanskoj zoni, koja se na sve to skraćuje i iz nje ispada zasigurno 3 tima, a možda čak i 5. Mnogi su strepeli da li će nova uprava na čelu sa novim predsednikom Ivanom Lukićem uspeti da nađe način da se izbori sa izazovima. Ipak pokazalo se da za sada obavljaju odličan posao, što se odrazilo na rezultat.

Ali ne treba stati samo na rezultatima. Vredni ljudi iz uprave rade punom parom na svim poljima, trudeći se da klub postave na zdrave noge i da osiguraju dugoročno igranje u zonskom rangu, a gledajući rezultate i kvalitet igre ima elemenata možda čak i za ulazak u srpsku ligu što bi bila potpuna senzacija, jer je i ovo četvrto mesto apsolutni rekord u ovom rangu. Preduslov za sve to je realizacija projekata koje su već od leta u planu i čija je realizacija polako počela. Klub je osposobio svoje prostorije za okupljenje navijača pre i tokom utakmice i za okupljanje igrača nakon treninga i utakmica. Tome svedoči proslava nakon meča, na kojoj su bili i igrači gostujućeg tima. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nema podrške pre svega opstine koja je shvatila da je sport, a pre svega fudbal velika šansa za promociju i razvoj mesta. Ljudi iz kluba nadaju se nastavku dobre saradnje i realizaciji projekata kao što je postavljanje stolica, a nadamo se i postavljanju krova na tribinama koji bi omogući gledanje utakmica i po lošem vremenu. Mnogo je ideja, mnogo je entuzijazma, ali polako, zrno po zrno – pogača, vremenom će nadamo se sve doći na svoje.

Na kraju ali i ne najmanje važno, ovaj meč bio je, kako se sada čini, oproštajni za Mihaila Miljkovića. Momak od kojeg je počeo igrački preporod tima. Karika koja je falila da se ceo sistem pokrene, igrač koji je na svojim leđima izneo prethodnu sezonu i bio veoma važan deo uspeha u ovoj sezoni, našalost, kako sada stvari stoje napušta tim. Razlog za to je možda zasićenje, možda povrede sa kojima je odigrao kraj prethodne sezone, trpeći bolove i završavajući mečeve u suzama zbog istih, mozda proširenje porodice (koje mu ovim putem čestitamo) ali jedno je sigurno, mnogo će nedostajati. Ipak nadamo se da će promeniti svoju odluku i nastaviti da se bori rame uz rame sa ostalim momcima za svaki novi bod ili tri.

N. Marković

Check Also

Održano 10. prelo Narodne biblioteke Osečina

U utorak, 22. novembra u prepunoj sali Biblioteke u Peckoj održano je 10. jubilarno Prelo …