PODGORAC.INFO Najnovije vesti iz Podgorine
U Beogradu je, na Filološkom fakultetu, 29, 30. i 31. januara održan 62. Republički zimski seminar nastavnika i profesora srpskog jezika i književnosti. Na njemu su uručene nagrade za Republičko takmičenje lingvističkih i literarnih sekcija, za najbolje metodičke pripreme, za najbolji pismeni zadatak i za najbolji školski časopis.
Učenici Obrazovno-vaspitnog centra „Osečina“ i profesor srpskog jezika i književnosti Dragica Puljezević, osvojili su, po peti put, prvo mesto na Republičkom takmičenju lingvističkih sekcija. (Prethodnih godina osvijili su još 4 druga i 1 treće mesto, tako da osnovna škola iz Osečine ima ukupno 10 nagrada na ovom takmičenju)
Pošto se ove godine obeležava 30 godina Republičkog takmičenja lingvističkih sekcija, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije uručilo je priznanja najboljim nastavnicima za „visok stepen stručnosti, metodičke i pedagoške obučenosti za rad u okviru slobodnih aktivnosti (sekcija), kao i za izuzetan uspeh u pripremanju učenika“ za ovo takmičenje u proteklih 30 godina. Profesorka Dragica Puljezević uvrštena je u 18 nagrađenih nastavnika srednjih i osnovnih škola Srbije, koji su ulagali velike napore za pripremanje učenika za Republička takmičenja lingvističkih sekcija.
Tema ovogodišnjeg rada naših učenika bila je „Detinjstvo nekad i sad“. Evo jednog odlomka iz tog rada:
„Govoreći o detinjstvu nekad i sad, došli smo na ideju da uradimo i jedan Azbučik detinjstva. (Deca su još uvek puna priča o tome kako se nekada živelo i šteta je da se to zaboravi i ne zapiše. Puno je reči i izraza koji polako, ali sigurno nestaju. U tom Azbučniku biće, na primer, i reč zatvor (tako su nekada i deca i učitelji zvali dopunsku nastavu), pa packe i drenov prut; tablica po kojoj se u školi pisalo i brisalo. Devojčice su nosile kecelje (đačke uniforme). U školi su postojali predmeti koji se danas drugačije zovu: Zemljopis, Prirodopis, Račun i geometrija, Crtanje, Pevanje, Fiskultura.
Jedna učenica zapisala je priču svoje bake, koja je išla u školu u vunenim čarapama. Кada je velika kiša i deci budu mokre noge, učiteljica im izuje čarape i stavi ih pored peći da se suše. Za to vreme deci da svoje čarape. Devojčica piše i da nije bilo sata, nego je baka ustajala prema zvezdama. Majka je pratila položaj Vlašića i zvezde Danice. Da li današnja deca, koja traže od roditelja da im kupe markirane patike, mogu da zamisle ovakvu sliku?“
