Još jedna pobeda i još jedna uspešna polusezona je za nama. Već neko vreme, kada god izveštavamo o ekipi OFK Osečine koristimo reči poput fenomenalno, istorijski, neverovatno… Neko ko ne prati niželigaški fudbal pomislio bi da su to samo hvalospevi i lokal patriotizam, ali to već duže vreme nije slučaj. Naši fudbaleri nastavljaju da iz godine u godinu podižu lestvicu, kako svoje igre i kvaliteta, tako i očekivanja navijača.
Nakon prošlogodišnjih uspeha i jako dobrog plasmana u nikada ujednačenijoj Kolubarsko-mačvanskoj zoni, ove godine pred našim momcima je bio još teži zadatak. Sa svih strana moglo se čuti da se vratila “stara” zona, “ona” zona i da neće više biti lako kao do sada. Putovanja, jake ekipe, ozbiljni klubovi. Sve su to bili pokazatelji da je pred nama jako zahtevan period. Uprava kluba, na čelu sa predsednikom kluba Stevanom Aleksićem, ozbiljno je shvatila svoj zadatak, a rezultati njihovog rada sada su već jasno vidljivi. Na početku sezone, ni najveći optimisti nisu mogli da pretpostave da će naš klub zauzeti drugo mesto na tabeli, naročito nakon meča protiv Železničara u Lajkovcu. Mnogi su nakon tog meča mislili i pričali da su obe ekipe zrele za borbu za opstanak, ali ispostaviće se da je to bio meč dve prvoplasirane ekipe.
To dovoljno govori o tome koliko je visoko postavljena lestvica očekivanja naših navijača. Ali već treću godinu za redom naši igrači ih nisu razočarali. Od tog meča naš tim je ostvario 8 pobeda, 1 nerešen rezultat i samo 2 poraza i to oba na gostovanjima.
Poslednja u nizu pobeda bila ona ostvarena prethodnog vikenda u meču protiv ekipe Polimlja iz Prijepolja. Naši momci, odigrali su jedan jako tvrd i težak meč, protiv jedne jako mlade, ali organizovane ekipe. Teškom borbom, ali i uz dosta sreće naš tim je slavio rezultatom 2:0. Sve je moglo biti mnogo jednostavnije da su već u prvih 15 minuta naši momci iskoristili fenomenalne prilike koje su se ukazale. Prvo je Stanimirović nakon sjajnih driblinga slabijom, desnom nogom plasirao lopu pored već savladanog golmana, ali nažalost i pored gola. Zatim je isti igrač propustio još jednu jako dobru priliku. Prilikom šuta lopta je nezgodno odskočila zbog jako lošeg stanja u kojem se teren nalazi i otisla preko gola. Nakon toga Stanimirović je imao priliku da se iskupi asistencijom. Nakon kombinacije za Bojanom Mitrovićem koji se fenimenalno ubacio po desnoj strani, Stanimirović je servirao loptu na tacni Plečiću koji je samo trebao da je ubaci u nebranjenu mrežu protivnika, ali iskusni centarfor je sa oko 6 metara prebacio ceo gol.
Nakon toga uvukla se nervoza u našu ekipu i do kraja poluvremena nije bilo golova iako je bilo još par solidnih prilika. Ipak ni u drugom delu nije krenulo baš savršeno. Borila se naša ekipa kako sa protivničkom odbranom, tako sa lošim terenom, ali i sa sve većim pritiskom navijača. Očigledan je bio izostanak nekoliko važnih igrača, kako zbog povreda, tako i zbog nagomilanih kartona. Tako da trener Igor Đurković, nije imao veliki izbor igrača na klupi. Ipak, ono što je imao na terenu bilo je dovoljno za pobedu.
Nakon odličnog pasa na stranu Andrić upućuje fenomenalan centaršut, Plečić pokušava glavom, golman zaustavlja njegov udarac, ali prekaljeni centarfor ispravlja svoju grešku i odbitak pretvara u pogodak. Naši igrači mogli su da odahnu i rasterećenije nastave meč i privedu ga kraju. Pao je ritam, i nije bilo mnogo uzbuđenja do kraja. Po nekoliko poluprilika na obe strane, ali manje-više bez stresa do samog finiša, kada su se rasplamsale strasti.
Gostujući fudbaleri bili su nezadovoljni sudijskim odlukama, počele su blage tenzije i jako čvrsti dueli. Nakon jednog grubog starta desetka Polimlja dobija drugi žuti karton, odnosno crveni i tu je već bilo izvesno da će naša ekipa doći do još jedne pobede. Tačku na i stavio je Filip Jovičić, naš centarfor koji je ušao u drugom poluvremenu, pokazao je da je pravi džoker naše ekipe i nakon nespretne intervencije odbrane gostiju postigao svoj peti gol ove polusezone.
Ova pobeda značila je da naš klub završava polusezonu na istorijskom drugom mestu sa 25 bodova što je najviše do sada iako je odigran manji broj utakmica usled skraćenja lige.
Ali ovo nije kraj. Zapravo tek smo na pola puta. Ipak verujemo u to da će naši igrači i uprava kluba nastaviti sa uspesima, na koje su nas sada već slobodno možemo da kažemo navikli u prethodnom periodu.
Želimo im puno sreće u nastavku takmičenja i nadamo se da će i naredni tekstovi biti u ovako pozitivnom tonu. Napred Osaka